Градови и градска насеља су једно од најзначајнијих носилаца привреде једне средњовековне државе. Градови су средишта трговине, веће занатске производње и слободног становништва. Развијенији градски живот на Балкану у позној антици је скоро потпуно исчезао, осим у Приморју и међу најтврђим градовима у унутрашњости.

У средњем веку разликују се три термина којима се означавају градска насеља.

Град (градь) – овај термин, који данас има битно другачије значење, означавао је градско насеље са утврђењем и посебном административном управом и функцијом.

Трг (трьгь) – овим термином се означава пре свега место на коме се обавља трговина, а потом и градско насеље у којем је трговина примарна занимање.

Варош (варошь) – долази од мађарске речи vár, термин се појављује код нас тек у XV веку и преводи се као подграђе или  suburbium на латинском.

Почетком XI века Византија је поново овладала већим делом својим балканских провинција, па је дошло и до обнове градова на овом простору. У средњовековној Србији, развој градских насеља је ишао уз развој рударства и дубровачких трговачких колонија у XIII веку. Оваква насеља настају широм државе и остварују одређени вид самоуправе који није био универзалан већ различит од места до места.  Ширење српске државе је под власт српских владара довела византијске градове чије уређење је било другачије од самоуправних градова на Приморју.

У приморским и рударским градовима управља владарев делегат, често са титулом кнеза, уз локалне представнике самоуправе као градско веће, често се помињу 12 пургара. Приморски градови имају и патрицијат, као и градске статуте, својеврсним збиркама градских прописа, норми и судских одлука. Освојени византијски градови задржавају већ развијену управу, са кефалијама или кнезовима на челу.

Пургар – је реч изведена из немачке речи Bürger, има значење грађанин. Термин је свакако у Србију стигао са Сасима који су у Србији отварали руднике. Саси су са собом донели и посебну управу у насељима које су основали.

Веће 12 пургара је уз градског војводу и кнеза вршило власт и председавало у одређеним врстама судских спорова. Пургари субирани од стране других грађана.

Патрицијат – је назив за градско племство или властелу. Тај слој се развио у приморским градовима на два начина. Први начин је да се међу градским становништвом издвоји круг поштованих грађана које заједница слуша. Други је да се законским прописима одвоји виши слој грађана од нижег и да се спречи кретање између њих.