Ниш је као град постојао и још у I веку п.н.е. Био је један од важнијих трговинских и регионалних центара у Горњој Мезији. Кроз њега је пролазио Via Millitaris, или војнички пут који је користио за најбржи прелазак војске преко Балканског полуострва. Веома је страдао у време Сеобе народа. Поново је обновљен и био епископско седиште током владавине Византинаца. Био је важан центар у саставу Самуилове државе и Византије касније. Постао је један од најзначајнијих урбаних средишта на српском етничком простору. Стефан Првовенчани га назива „славни“. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Био је у саставу државе Стефана Немање, али и каснијих владара Србије. Турци су га први пут узели 1386. У периоду „Дуге војне“, 1443. године, хришћански барјаци су се поново завиорили над њим. Обнављањем Деспотовине није ушао у састав Србије.

​

Површина позноантичке и средњевековне тврђаве износила је 22 хетара и била је неправилног облика.