Ужице је у средњем веку било трг и тврђава. Град се налазио на

високом, стеновитом гребену који готово преграђује корито Ђетиње,

на месту где река истиче из клисуре и улази у питому котлину.

 

Град је обухватао тврђаву на гребену,  предње утврђење са северне

стране и спољно утврђење на вису Караула.

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

У изворима се Ужице први пут помиње 1329. године и то као трговачко насеље. Касније се помињу и трговци из Дубровника који су пролазили и живели у овом граду одакле се одвијала трговина према Босни. После смрти цара Душана град је био у областима Војиновића – Алтомановића и из тог времена потиче тврђава. У опсади ове тврђаве први пут се помиње употреба ватреног оружја. Ту опсаду из 1374. године водио је кнез Лазар у рату са Николом Алтомановићем. Након опсаде утврђење је обновљено и ојачано.

​

 

Она је имала улогу упоришта на средишњој саобраћајници која повезивала њихове поседе у унутрашњости и на Приморју. После 1459. године град је пао под турску власт. Турски писац Хаџи Калфа помиње да је град заузет након издаје. Задржао је војну и привредну функцију и касније.