Град Бар је подигнут у подножју планине Румије. Средњовековни град се развио из рановизантијског кастела Антипаргаи. Систем фортификација је усавршен у време када се налазио под влашћу Млечана, када је и диграђен.

Најпре се налазио под влашћу Византије када је био у теми Дирахион са центром у Драчу. Са развојем Дукље улази у састав ове државе. Након Бодинове смрти поново је у саставу Византије 1101. Стефан Немања га припаја својој држави и биће под Немањићима док не припадне Балшићима.  У време Првог скадарског рата узимају га Млечани. Деспот Стефан Лазаревић га узима 1421. У њему је било седиште Мазарака, деспотовог војводе Зете. У њему се склонио деспот Ђурађ 1439. Стефан Вукчић Косача га осваја 1441. Убрзо га опседају Млечани и узимају 1443. Држе га дуго а Турци га узимају 1571.

На челу градске управе налазио се кнез као представник централне власти. У врем Немањића владар је постаљао кнеза. Живот у граду био је регулисан Статутом који се први пут помиње 1330. Градом су управљали Мало и Велико веће. Помиње се и Тајно веће града Бара 1442.и 1501. Град је уживао аутономију и у погледу организовања и спровођења судске власти. Градом је у име млетачких власти управљао потестат. Град је имао свој дистрикт.

Бар је био седиште епископије која је подигнута у ранг архиепископије у 11.веку. то је доводило до сукоба са дубровачком црквом. Српски владари из династије Немањића, а касније и деспоти, подржавали су барског архиепископа у његовим настојањима да учврсти своју јурисдикцију над католицима који су живели на подручју српске државе.