top of page

београд

beogradskatvrdjava.jpg

Београд је град на ушћу Саве у Дунав. Први пут је био у саставу Србије 1284, а поново 1403. До 1427. године кад је поново ушао у састав Угарске. Османлије су га освојиле 1521. године.

p4.jpg

После биткекод Ангоре, деспот Стефан Лазаревић склопио је споразум  са угарским краљем Жигмундом, ступио је у вазални однос према њему и заузврат 1403/1404. добио Беорад и још бројне поседе у јужној Угарској.  Деспот Стефан га је претворио у праву престоницу, стратешку тачку отпора Османлијама, привредни и културни центар Србије. Град је добио златнопечатну повељу, чији је препричани садржај исричао Константин Филозоф. Становници Београда били су ослобођени радне ренте, царина и пролаза. Од угарског краља су такође добијене широке повластице. Насељавање града је решено позивом богатијим поданицима да дођу у град. Док је град био у поседу десота Срби су били најбројнији народ у Београду. Касније ће се то постепено мењати.

02.jpg

Постоје снажни наговештаји да је Београд, као и Ново Брдо и Сребреница, имао градско веће, могуће са дванаест чланова. Врло је вероватно да је Горњи град имао свог војводу, а Доњи кнеза. Градска управа је морала да има канцеларију, писара и прецизну евиденцију о становницима, што наводи на закључак да су постојали архиви у граду.

Заједно са српском влашћу у Београд се вратио и православни митрополит са титулом егзарха свих српских земаља. Саборна црква је била посвећена Успењу Пресвете Богородице у Доњем граду. град је имао и цркву Светих Три јерарха која је била одређена за владарски маузолеј. У оквиру болнице и прихваилишта за странце налазила се црква Светог Николе. Од посебног значаја је била црква Свете Петке у Доњем граду која је чувала мошти ове светитељке. Деспотов двор у Горњем граду имао је своју капелу.

slika.jpg

Деспотов и митрополитов двор био је центар културе где су се окупљали писци, учитељи и преписивачи.

Према уговору у Тати град је враћен Угарској. Прикључен је Мачванској бановини, а за време краља Матије Корвина створена је нова бановина са центром у Београду. Први турски напад на Београд био је 1440. године, а најзначајнији пре узимања града био је 1456. године. Утврђење је успело да задржи непријатеља. Београд је пао под турску власт 1521. године.

bottom of page