Убикација средњевековног Рудника још није урађена. По једнима насеље Рудник се налазило на месту данашњег Рудничишта, у близини данашњег центра варошице Рудник, а по другима око остатка утврђења које се назива Градови.

​

Језгро градског насеља настало је насељавањем Саса за време краља Драгутина. Ту сеналазила ковница новца која се у изворима помиње још 1303. године и која је радила најдуже од свих средњевековних ковница које се помињу у Србији. У време владавине деспота Ђурђа Бранковића кован је новац са натписом Рудник.

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Претпоставља се да је постојао систем утврђења који је штитио ово подручје. То је била Островица која је Рудник штитила са севера, док је његов јужни део и комуникацију са Борачем и Честином штитило утврђење Неваде.

​

Цела ова област је била од великог значаја за српску државу. Поред Новог Брда овде је била најразвијенија рударско трговачка делатност у средњовековној Србији. Око власти над овом планином и њеним утврђењима сукобљавали су се краљеви Драгутин и Милутин Немањић и њихови наследници. Након тога, сваки упад Угарске војске је преко Београда био усмерен ка Руднику. У време успона кнеза Лазара, он је ове области одузео жупану Николи Алтомановићу. После Косовске битке, краљ Жигмунд је, упавши у Србију, управо заузео и опседао Островицу, Неваде, Честин и Борач. 

​

Облашћу Рудника управљао је војвода. Познат нам је случај војводе Николе Зојића који је покушао да подигне побуну против кнеза Стефана Лазаревића, али је био откривен и потучен. Он се склонио управо у Островици. 

​

Рудничка област биће у српској власти до 1438. године када су Турци заузели Осровицу. Обновом Деспотовине 1444. враћен је деспоту Ђурђу Бранковићу. Турци су коначно заузели Рудник 1458. године.