КРУШЕВАЦ
Крушевац је крад и тврђава крај обала реке Расине и недалеко од њеног ушћа у Западну Мораву. Први пут се помиње у оснивачкој повељи манастира Раванице. Археолошка ископавања показују да је град постојао и раније. Овде је била престоница државе кнеза Лазара.
Наследници су и после Косовске битке столовали у овом граду где је било административно средиште државе у који су долазила страна посланства. Град је такође био и стална мета продора Турака.
Султан Муса је провалио у Србију и пљачкао га 1413. Мурат II је у походу посебно опљачкао Крушевац у јесен 1425.
Деспот Ђурађ је 1428. године уз Крушевац предао и Ниш. После заузимања, Турци су га звали Алаџа Хисар тј. Шарен град. Угарска војска у својим походима преко Србије такође долази до Крушевца. Град је привремено је враћен деспоту Ђурђу 1444. године. Срби ће само кратко поново бити у граду.
Јован Хуњади такође продире до њега 1448. После коначног пада Новог Брда и Крушевац је сигурно у турским рукама. Како се турска граница померала према северу град је губио значај који је до тада имао.
Данас постоје бројни остаци овог средњевековног града и престонице кнеза Лазара и деспота Стефана. Међу најважнијим је градска црква и задужбина Лазаревића - црква Лазарица.