Вести и поруке су у средњем веку преношене усмено уз помоћ гласника и гласоноша. То су могли бити појединци који су по налогу властелина или владара носили глас другој страни или трговци који су имали устаљен правац кретања па су сходно томе преносили вести од трга, до трга. 

​

Ипак за званичну комуникацију између владара и властеле користи се писана форма. Ова форма коју данас називамо писмима се у средњовековним изворима назива књига или лист, а њени преносиоци књигоноше или листоноше.