Трговина у средњем веку
Op{te politi~ke prilike po~etkom XV veka nisu bile naklowene mirnom razvoju Srbije. Zemqa se nakon bitke na Kosovu poqu nalazila u krizi i dok se sigurnost puteva nije uspostavila, trgovina je bila skoro obustavqena.^im bi se zavr{ila ratna pusto{ewa `ivot se nastavqao, polako obnavqaju}i poru{eno. Najvi{e su bili ugro`eni krajevi uz glavne puteve i pograni~ne oblasti. Istok i krajwi jug dr`ave su bili najvi{e izlo`eni pqa~ki, napadu i op{tem nemiru. Na tom prostoru je privreda bila uslovqena bezbednim putevima i uslovima za rad. Pojedine privredne grane su se, tako|e, nejednako razvijale u nemirnim vremenima posle sloma srpskog carstva. Prizvodnja metala, a s wom i proizvodnja oru`ja i oklopa, je imala najva`nije mesto u privredi Srbije, naro~ito ako se posmatra uporedo sa unapre|ivawem trgovine i razvojem gradova. Najbogatija rudarska sredi{ta ostala su u sastavu despotovine kao Novo Brdo, Srebrenica i Rudnik.
Rudarski gradovi u Srbiji nisu dostigli stepen gradske ekonomije kakav je postojao u Primorju ili drugim evropskim dr`avama. U wima su zajedno `iveli potomci Sasa rudara, Srbi, Dubrov~ani, Kotorani i drugi stranci, svako u svojoj veri, ~esto i po svom zakonu. To je dugo ote`avalo wihovo stapawe u gra|anski sloj dru{tva. Wih je okupqao ekonomski interes koji se zasnivao na kori{}ewu privilegija u tim gradovima koje su dobijali od srpskih vladara. Najboqe su poznate one koje su u`ivali Dubrov~ani. Oni su kontrolisali skoro celokupnu uvozno-izvoznu trgovinu Srbije. Wihov zna~aj je posebno porastao kada su Turski vojni pohodi blokirali trgovinu sa Bugarskim i Vizantijskim zemljama i kada je najbli`i put do sigurnog mora bio preko Dubrovnika, Kotora ili Bara.
Trgovci iz Primorja su osim prevoza i trgovine robe, imali i ulogu diplomata, glasnika i donosioca novih vesti iz daqine. Wihova sigurnost je bila od velikog zna~aja za lokalnu vlastelu, kroz ~ije posede su oni prolazili, pa su im oni pru`ali svaku za{titu u prolasku. Jo{ iz vremena carstva roba je bila najraznovrsnija. Iz Ugarske je uvo`ena kamena so, po{to je trgovina soqu iz Primorja bila ograni~ena. Iz Dubrovnika je dovo`eno oru`je i ratna oprema, a preno{enje istih kroz Srbiju u druge dr`ave je bilo zabraweno jo{ u vreme carstva. U Solun je no{en med, a nabavqana je ode}a, tkanine i za~ini (biber i {afran). Srbija je naravno pored metala srebra, zlata, bakra i olova izvozila ko`e, vunu, krzna, loj, mas i `ivu stoku (najvi{e ovce). Pored ovoga, trgovina vinom, soqu i uqem su bili strogo regulisani i pra}eni.Trgovci su sa pove}awem prometa bili prinu|eni da se upu{taju u kreditne poslove, davawe zajma i davawem robe na veresiju.
