Дворска канцеларија
програм рада и план преписке
Лето је 1425. године.
Деспот Стефан Лазаревић се налази у Будиму код Жигмунда за време Угарско-млетачких преговора. Деспот је сам био у сукобу са Млечанима око Приморја, све до споразума из августа 1423. године, који је на Бојани склопио деспотов опуномоћник, господин Ђурађ Бранковић.
У том тренутку, у Београд су стигли посланици султана Мурата II који се љутио када је сазнао да деспот сарађује са Угарским краљем и да га често посећује иако је био вазал.
Осетивши опасност, Стефан одмах наређује да се спроведе припрема одбране земље од напада Турака. Градовима се налаже да скупе оружје и да се спреме за опсаду. Сви становници градова имају да се наоружају, војводе да строго мотре на границе и јаве све што примете. То се све дешава током августа 1425. године.
Стефан се брзо вратио у Београд са уверавањем краља Жигмунда да ће се преговори брзо окончати и да ће покренути нови рат против Османлија. Чврсто верујући у то, деспот је отерао турске посланике. Надао се да је султану касно за покретање похода пред зиму.
Октобар 1425. Угарска још преговара са Млетачком. Жигмунд жели да оконча преговоре и да покрене ширу коалицију против Турака. Венеција је и сама у сукобу са Турцима око Солуна. Али мир није на помолу. Србија се налази у опасној ситуацији. Стефан убрзано набавља оружје и барут из Дубровника да ојача своје градове. Дубровчани забрањују одласке својих трговаца у земље које су у директној опасности од продора Турака.
Стижу вести да је Мурат са војском већ у Софији. Увиђајући да је опасност велика, Стефан шаље свог верног посланика, војводу Витка, да покуша да преговара са султаном. Нема успеха, рат је на помолу.
Турска војска упада у Србију и доспева прво до Ниша и продире у дубину све до Крушевца. Држава је у смртној опасности. Из Угарске стижу одреди под вођством тамишког жупана Пипа од Озоре. Воде се тешке борбе. Да ствар буде још гора, краљ Босне, Твртко II користи прилику и напада деспотове поседе око Сребрнице на Дрини.
Стефан успева да преговорима купи мир. Турци се повлаче из земље, а он са својом окупљеном војском муњевито упада у Босну и разбија опсаду босанског краља и заробљава његову артиљерију. Твртко склапа мир, а већ у зиму очекује напад Турака на своју земљу.
ПЛАН ПРЕПИСКЕ
-Двор деспота Стефана- шаље писмо деспоту Стефану који је у Будиму да је стигло посланство Мурата II и да чека на пријем код деспота. Званично је тражена потврда вазалне заклетве и прекид блиских односа са Угарском.
-Деспот Стефан одговара из Будима Београду да ће брзо доћи, да се Турци задрже у Београду али да се са двора пошаљу и тајна писма свим војводама, кефалијама и кнезовима да се спрема за турски напад.
-Деспот Стефан пише писмо Ђурђу Бранковићу, који је у Зети, и обавештава га да су преговори између Жигмунда и Венеције тешки и да иако има изгледа да се договор постигне, он још није на видику. На руку им иде што све три стране желе да заједно ратују против Турака и султана Мурата. Јавља му да је Муратово посланство је већ у Београду и да је могуће да ће Турски напад уследити у рано пролеће. Моли га да у Зети спречи било какве нереде и да у својим земљама припреми војску и одбрану земље. Да пише војводама на крајиштима и нареди припрему за рат са Турцима.
-Београд пише Руднику, Борачу, Крушевцу, Кознику и Сребрнику и преносе деспотово наређење.
-Ђурђе пише у Звечан, Петрус, Раван Н.Брдо, Ниш, Ужице и Врање. Обавештава их да ће на пролеће избити рат са Турцима, да припремају одбрану и да спремају залихе хране.
-Стефан пише у Дубровник и тражи барут и оружје за рат са Турцима, тражи сваку помоћ и овлашћење за Дубровчане у српским градовима да учествују у одбрани.
-Дубровник одговара Стефану и обећава помоћ. Потом пишу Ђурђу и обавештавају га да трговци неће до даљњег путовати у Србију због опасности од рата. Одобравају да се сви Дубровчани који живе у српским градовима наоружају самострелима и са по 50 стрела и помогну одбрану. Пишу и Дубровачкој колонији у Новом Брду и налажу им да се опреме са самострелима и са по 50 стрела и да се укључе у одбрану.
КРАЈ АВГУСТА 1425.
-Деспот Стефан пише у Будим и обавештава Жигмунда да је турско посланство отерао те да је рат са Турцима неизбежан. Моли га да што пре оконча преговоре са Млетачком републиком. Очекује помоћ и ширу подршку као што је раније и договорено.
-Будим пише жупану Пипу и позива га да сакупи одреде и да се спреми да пође за Србију кад то буде потребно.
-Пипо пише у Београд и обавештава деспота да је примио вест о опасности од Турака и да ће ће са одредима бити спреман што пре. Обавештавага да је краљ Жигмунд решен да испоштује реч и помогне Србију.
-Рудник, Борач, Ниш, Петрус, Раван, Н.Брдо, Крушевац, Козник, Ужице, Сребрник, Врање пишу Стефану да су примили наредбу и да по њој поступају. Крајишници су послати на границе и прате сваки корак, хране има доста. Дају детаљан опис стања утврђења и које путеве надзиру. Градови у унутрашњости обавештавају у свим мерама које су предузели.
-Звечан и Зета/Бар пишу Ђурђу дају извештај о припремама и одбрани.
-Врање пише Стефану да су Турци виђени у Софији, рат креће пре зиме. њихове извиднице из Знепоља дознале од сељака који беже од Софије да је Мурат у Софији.
-Стефан пише у Будим и јавља Жигмунду да је рат на помолу и да хитно шаље помоћ.
-Жигмунд пише Пипу да крене за Србију што пре. Жигмунд одговара Стефану да је је већ писао жупану Пипу да крене у Србију, а да преговори са Венецијом још увек трају и да веће коалиције против Турака за сада не може да буде. Остаје уверен да ће и до тога доћи. Обавештава га да се и Влашка такође узбунила и да очекује напад Турака, јер су и тамо већ виђени упадали.
-Пипо пише Стефану и преноси му Жигмундову поруку и најављује свој брзи долазак.
-Деспот пише у Ниш, Н. Брдо и војводи Витку. Турци ће ударити највероватније на та два града и он их упозорава да се држе и да се не поколобају. Витку пише да крене у Софију и покуша да преговара са Муратом, да му понуди мир.
-Војвода Витко јавља из Софије да Мурат нема намеру да прекине поход. Не може да каже када ће он уследити али да је око Софије утаборено шатора бар за хиљаде и хиљаде војника.
-Београд пише Ђурђу у име Стефана и обавештава га да се са својом војском пребаци ближе Звечану и да буде спреман за Турски напад. Обавештава га и да је Жигмунд послао помоћ, али на њега не треба рачунати.
-Ђурђе пише у Зету, Ужице, Звечан да шаљу појачања у Приштину где их он чека.
-Зета, Ужице и Звечан одговарају да су одреди послати и да хитају ка њему.
ЈЕСЕН 1425.
-Борач, јавља у Београд да су Турци опсели Ново Брдо, Ниш и Крушевац. Ти градови нису пали али да су под тешком опсадом. Народ се склонио у планине, Турци пљачкају и отимају. Врање је вероватно већ пало.
-Београд, у име Стефаново јавља Ђурђу да крене на Ново Брдо, да је деспот Стефан већ на путу низ Мораву ка Крушевцу.
-Ђурађ јавља Стефану да се са Турцима не хвата у отворене битке већ да се воде спорадични бојеви на ширем подручију око Новог Брда, Јањева и Прилепца. Јавља да је Врање пало, а да је део народа пребегао на Косово. Војвода Угљеша је и даље на терену са својим одредима.
-Петрус јавља Стефану да осим мањих упада коњаника, нема веће опасности и да је послао одред крајишника да се прикључе деспоту у околини Крушевца.
-Крушевац, у име Стефаново пише Ђурђу да је из Угарске стигао одред тамишког жупана Пипа од Озоре и да је Мурат напао и Влашку. Турци су кренули да се повлаче од Крушевца и крећу низ Мораву до Ниша. Вероватно обавештени да је Стефан ту са угарским одредима или задовољни заробљеним пленом. Није било већих борби, али да се и даље воде мали окршаји.
-Ђурађ јавља Стефану да је Ново Брдо и даље под опсадом али да се одлично држи. Турски притисак је и даље веома јак. Мурату је очито стало да поред његових поседа у којима седи кадија, заузме и Ново Брдо.
-Ниш шаље писмо Ђурђу, по налогу деспотовом, обавештавајући га да је Ниш ослобођен и да деспот са делом војске иде на Ново Брдо, а да остатак прати Турке на повлачењу.
-Сребрник пише у Ужице да су их напали Босанци. Моли да се обавести деспот и да се што пре дође у помоћ.
-Ужице шаље писмо Стефану и Ђурђу да је Твртко II ударио у деспотову земљу те да је опсео Сребрник.
-Рудник, у име деспота, пише у Дубровник и моли да се заузму код Босанског краља да се мане рата, да га подсете на хришћанску солидарност.
-Војвода Витко јавља Стефану да је Мурат прихватио Стефанове предлоге за мир, његову залогу верности и покорности. Задовољио се пленом и да се стање враћа на оно од пре напада.
-Жупан Пипо пише у Будим о Стефановој одбрани отаџбине, преносећи његове пздраве и захвалност, пише о Босанском нападу и да се враћа кући.
-Н.Брдо, у име господина Ђурђа, пише Ужицу да припреми намирнице за прихват војски које ће одатле у Босну. Јесен је и већ постаје хладно. Нарочито су сува дрва и одећа важне као и сено и слама за коње.
-Стефан пише Руднику, Борачу, Ужицу да спреме појачања и да му се прикључе у походу на Босну.
-Козник и Раван пишу у Врање. Шаљу помоћ у намирницама и мајсторима да помогну обнову.
-Жигмунд пише Стефану да је чуо за Твртков напад и да је послао људе да га уразуме. Честита му на одбрани отачаства и нада се да ће се ускоро створити могућност да се Турци одлучно нападну.
-Ужице јавља Ђурђу, Зети, Нишу и Београду да је деспот разбио Босанце, повратио градове, проширио своју земљу а да се Твртко сакрио у Бобовац. Заробљена је и босанска артиљерија и да велика бомбарда иде у Београд.
-Зета пише писмо у Дубровник којим обавештава да су се Турци повукли из Србије, да је деспот поразио Твртка и да су путеви безбедни.
-Дубровник пише Стефану и Ђурђу да су примили вести о српским победама на две стране и да се радују због њиховог успеха као и да ће Дубровник наставити трговину као по старом.