У средњовековној Србији за реч библиотека коришћен је термин књигохранилиште или књигохранилница. Како је и писменост била ретка тако су и књиге биле ретка драгоценост која се много ценила. 

​

Манастирске библиотеке су свакако биле најчешће и најбогатије. У њима је очекивано преовлађивала духовна и теолошка литература. дворске библиотеке се ретко помињу. извесно је да су деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ бранковић имали богате библиотеке. Деспот стефан је и сам био књижевник, а деспоту ђурђу су припадали неки од најлепших споменика српске средњовековне књижевности.