Без обзира на војнички исход битке на Косову, Србија се одмах нашла у изузетно тешком положају. Толика погибија ратника једне мале земље, с највишнијим међу њима, представљала је губитак који се није могао надокнадити у кратком року. Цвет српског племства изгинуо је на Косову пољу, многе породице су остале без мушких глава. Властеоско друштво је тиме било оштећено. Србија више није могла да рачуна на већи број ратника – витезова.  Локална војска крајишника, која је такође била погођена губицима, више није могла да одговори својој намени. Смрт кнеза Лазара представљала је значење опште несреће.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Српска православна црква, на чијем се челу налазио патријарх Спиридон подржавала је наследнике кнеза Лазара. У првим данима после Косовске битке он је непосредно учествовао у доношењу битних државних одлука.

​

​

Време је било веома тешко. У време Косовске битке Стефан је имао око дванаест година. Погибија оца и већег дела властеле атмосфера страха и неизвесности покосовских година, преломни су догађаји његове ране младости. Младић склон књижевности постао је ратник изузетне храбрости.

​

 

 

Прва значајна ратна и животна исуства стиао је

испуњавајући вазалне односе према султану

Бајазиту Првом. Пратио је сестру Оливеру на путу

до турског двора. Са братом Вуком прикључио

се његовим ратним походима. Њихова мајка

Милица је све време била уз њих и спречавала

њихов међусобни сукоб. Сукоб унутар породице

је постојао и прво се манифестовао као сукоб

Лазаревића и Бранковића. Вук Бранковић је кратко

преживео Косовску битку, а његов син Ђурађ отворено устаје против свог ујака.

 

На почетку XV века као да се отварала могућност покорених народа да се супротставе држави која је била у узмаху, а то је била Отоманска Турска. Време султана Бајазита Првог било је на измаку. бИтка код Ангоре (1402) дала је наду покореним народима да могу да се осамостале. После битке Стефан се са братом Вуком упутио у Цариград, где долазе и браћа Ђурађ и Гргур Бранковић. Стефан се са титулом деспота враћа у своју земљу. Из заробљеништва се вратила и његова сестра Оливера. Пријатељство са Византијом учвршћено је и његовим браком са Јеленом, ћерком господара Лезбоса. Прихватајући достојанство деспота Стефан је наставио традицију државноправних схватања немањићке епохе. Сматрало се да у хришћанској заједници народа Византија стоји на челу хијерархије држава.

 

Почетком XV века три суседне државе непосредно утичу на прилике у балканским државама: Венеција (Млетачка република), Угарска и Турско царство. Њихов међусобни однос утицао је и на ток историје балканских народа. Грађански рат који је вођен између наследника султана Бајазита Првог однеће са политичке сцене Вука Лазаревића и Лазара Бранковића. Измирењем са сестрићем Ђурђем деспот Стефан је успео да успостави јединство у држави. Успостављање унутрашњег мира створило је и повољније услове за деловање Српске православне цркве.

 

Почетком XV века Србија је све присније сарађивала са Угарском. Њен владар Жигмунд Луксембуршки је био изабран за римско-немачког цара. Као моћан сусед био је веома заинтересован за догађања на Балкану. Деспот Стефан је био чест гост у Будиму где је имао своју палату. На његовом двору је уживао велики углед. Деспотова политика отварања према земљама Средње Европе имала је шири и дубљи смисао. Српска држава се први пут значајније повезивала са просторима северно од Саве и Дунава. Важну посредничку улогу на отваореној граници имао је Београд. Становници Београда су уживали слободу кретања и трговине у својој и суседној држави. Београд је био престоница Деспотовине. Срби почињу да се насељавају на простору јужне Угарске.

 

Приодни услови и дуг претходни развој обликовали су привредни живот Србије XV века. основу је представљала пољопривреда која је обезбеђивала исхрану становништва. Рударство је посебно дало свој печат развоју привреде. Поремећаји у међународној трговини на Средоземљу негативно су утицали на тржиште племенитих метала, као и опадање производње сребра у неким државама Европе. Све то ће утицати да повећа потражња за сребром из Србије и Босне. У држави деспота Стефана налазили су се најбогатији рудници где се добијао веома квалитетан метал. Предњачило је Ново Брдо.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Хришћанске државе су имале своје интересе у Турској. Настојале су да је ослабе помажући међусобне сукобе претендената за власт. Долазак на власт султана Мурата Другог прекида такво стање. Српски деспот је био запањена личност на европској политичкох сцени.

 

Турски поход на Србију (1427) постао је веома опасан. Султан је лично предводио војску, а циљ напада је било Ново Брдо. Усред тих збивања, на путу за Београд код места званог Главица (недалеко од данашњег Младеновца) умро је од срчане капи у својој педесетој године (19.7.1427) српски деспот Стефан Лазаревић.

 

Извор: Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 1994.