ДИНАСТИЈА Layareviћа

Лазаревићи су српска властеоска и владарска породица из друге половине XIV и прве половине XV века. Oна је владала Србијом пре и после Косовског боја, у преломним временима када је опстанак државе био угрожен освјачким продорима Турака.
 

Породично стабло започиње Прибац Хребељановић, отац кнеза Лазара, властелин цара Душана. Његова породична баштина налазила се у околини Новог Брда, са центром у граду Прилепцу. У изворима се помиње са високом титулом логотета. Његов син Лазар Хребељановић као млади властелин био је на двору цара Душана, а потом и цара Уроша. После успостављања савладарства Уроша Немањића и Вукашина Мрњавчевића појављује се са титулом кнеза.

Његови поседи се знатно шире после Маричке битке према Приштини, Новом Брду, а потом Ужицу и Руднику. Временом узима Браничево и избија на Дунав. Потписује се као самодржавни господин Србљем и Подунавију, Стефан кнез Лазар.

Кнез Лазар је погинуо у бици на Косову пољу, 1389 године. После битке његово страдање и мученичка смрт освавили су велики утисак на савременике и почиње да се
ствара његов култ који је присутан и данас.

У браку са Милицом, ћерком кнеза Вратка који је био праунук краља Вукана Немањића, Лазар је имао седморо деце: синове Стефана и Вука и кћери Мару, Јелену, Драгану, Теодору и Оливеру.

После Косовске битке и погибије кнеза Лазара, титулу кнеза наследио је син Стефан, али је због малолетства у његово име владала мајка Милица која се после синовљевог пунолетства
замонашила (монахиња Јевгенија).

Стефан је прихватио вазалне обавезе према султану Бајазиту I. То је подразумевало
одвођење сестре Оливере у султанов харем, плаћању годишњег харача и учествовање у
султановим ратним походима са одређеним бројем војника. Као награду за верност и истицање у борби кнез Стефан је од султана добио већи део области свог зета Вука Бранковића, који је одбијао да се покори Бајазиту. Веома се истакао у бици код Ангоре, 1402. године. Као вазали султана борила су се браћа Лазаревићи и Бранковићи.

После повратка из битке у Цариграду је од византијског цара добио титулу деспота. Ту се и оженио Јеленом, сестром тадашње византијске царице. Касније време обележиће сукоби браће
Лазаревића и Бранковића. Турска је ушла у период грађанског рата, а владар Србије се у спољној политици окренуо Угарској. Прихватио је вазалне односе према краљу Угарске. Када су се прилике у Турској смириле, деспот Стефан је прихватио вазалне односе према султану Мехмеду I. То је донело период мира и свестраног напретка.
 

Деспот Стефан је за свог наследника одредио сестрића Ђурђа Бранковића.